Stene kao nepresušan izvor informacija o biografiji Zemlje

Da li možete da zamislite vremena u kojima nije bilo Fruške gore, Subotičke peščare i plodnog ravničarskog okruženja?

Naime, postojao je svet u kojem je plodnu Panonsku ravnicu pokrivala ledom okovana stepa. Treba da znamo i to da ni ta ledena stepa nije oduvek bila tu, da je ona iznikla iz prostranih plitkih jezerskih i močvarnih sistema koji su opet, nekoliko miliona godina ranije zamenili Panonsko more. Ali, ni Panonsko more nije početak i ono je bilo samo jedna od mnogih faza neprestane borbe kopna i mora. Kolega dr Ivan Dulić, regionalni geolog u NTC-u, koji istražuje geološke profile skoro četiri decenije, vraća nas čak 600 miliona godina unazad i otkriva „šta se krije ispod ravnice“ kroz autorsku istoimenu izložbu, koju posetioci mogu da pogledaju u Gradskom muzeju u Subotici do novembra, a potom se dopunjena dragocena geološka kolekcija seli u Zrenjanin.

-Veoma dinamički geološki procesi su prethodili današnjoj ravnici. Iako detaljna geološka istraživanja u Panonskom basenu traju gotovo dva veka, duboko verujem da se još nismo približili pisanju zaključaka o geološkoj istoriji ravnice. Stene su nepresušan izvor informacija i bez obzira na činjenicu da su geolozi, naročito u poslednjih 30 godina, mnogo ulagali u sticanje novih saznanja, to ni izbliza nije iscrpelo sve geološke zapise koji se nalaze u kamenu ispod ravnice. Dolaze nove tehnologije, razvijaju se nove metodologije, na kraju krajeva, dolaze mladi ljudi čija će inspiracija i želja za avanturom koju pruža geološka nauka, iskoristiti dostupne geološke zapise na tehnološki savremeniji način i nastaviti priču o istoriji razvoja prirodnih sistema koji su prethodili današnjoj ravnici – objašnjava Ivan Dulić.

Dulić doživljava geologiju kao nauku čiji je zadatak da gradi što detaljniju i što tačniju biografiju planete Zemlje. Svaki geolog koji se temeljno bavi geologijom, bez obzira na to koji segment geološke istorije proučava ili kojom metodom prikuplja podatke, doprinosi građi Zemljine biografije koja je zapisana u kamenu.

-Moramo znati da su se prvih nekoliko godina istraživanja oslanjala samo na podatke gravimetrijske karte i površinsku geologiju. Primenom samo ovih metoda otkrivena su naša prva naftna i gasna polja u južnom Banatu. Naravno, kao i u svim naukama u svetu i geolozima je vremenom postala dostupna sve naprednija tehnologija i metodologija, a samim tim i istraživanja su davala sve bolje rezultate, a od tih uspešnih koraka geologa Kompanija primarno i danas ostvaruje pozitivno poslovanje – napominje naš sagovornik.

Ivanova geološka postavka „Šta se krije ispod ravnice“ vodi na neverovatno putovanje u kojem ćete prošetati po prastarom kopnu Paleoevrope, koje se nalazi ispod Subotice, zaroniti u dubine Tetiskog okeana, svedočiti stvaranju novog kopna Evrope, roniti oko sprudova Panonskog mora i posle sudara sa severcem ledenih doba, izroniti u plodnu vojvođansku ravnicu.

„Priroda ne otkriva svoje tajne odjednom i svima“, davno je rekao Seneka. Sve se menja, iz godine u godinu, iz dana u dan, iz sata u sat. I sada, dok posmatramo okamenjene tragove vremena, pesak u pustinji osvaja nove širine, reke usecaju kanjone, talasi pomeraju obale, u toplim morskim plićacima korali grade sprudove, a u hladnim morskim dubinama taloži se mulj, koji će vremenom postati stena. Trese se tlo, rađaju se okeani, planine, rastu, stare i nestaju pod zatalasanom ravnicom. Ali, ni ravnica nije večna. Prirodni procesi nikada ne miruju – otkriva nam Dulić.

Izložbu pokriva oko 450 etiketa (eksponata je puno više), a od toga su fosili predstavljeni sa oko 250 vrsta i izloženo je oko 200 eksponata stena kroz koje se prikazuju sve ključne faze razvoja Tetiskog okeana i Panonskog mora. Deo izloženih eksponata potiče sa Fruške gore, a preko sto eksponata potiče iz bušotina sa prostora Severne Bačke.
Izložbom su predstavljena i iskustva vezana za istraživanje nafte. Prikazane su karakteristične matične stene iz neogena, razne vrste rezervoara i zaštitnih stena različite starosti – od paleozoika do mlađeg neogena.

Koncept izložbe koji je ostvaren u Gradskom muzeju u Subotici prenosi se u novembru i u Narodni muzej u Zrenjaninu. Međutim, cilj je da se Zrenjanincima pokaže šta se nalazi ispod „njihove“ ravnice, a to znači da će, pored eksponata sa Fruške gore, izložbom dominirati eksponati koji vode poreklo iz bušotina koje su realizovane na prostoru srednjeg Banata, odnosno, šireg okruženja Zrenjanina.