Naša digitalna transformacija

Naftnu industriju mnogi doživljavaju kao konzervativnu, ne preterano sklonu brzim promenama.  Iako u tome postoji doza istine, to što promene nisu brze i očigledne, kao u nekim manjim sistemima, ne znači da ne postoje. Naftni sektor je, usled kompleksnosti izazova sa kojima se suočava, konstantno u potrazi za efikasnijim načinima da zadovolji neprekidno rastuće potrebe za energijom, koje su sastavni deo savremenog načina života. Ovaj trend nastavlja se i danas, u vremenu koje se često naziva dobom Četvrte industrijske revolucije. Iako uloga računara među naftnim i gasnim bušotinama, rezervoarima ili cisternama sa naftom nije očigledna, ogroman obim podataka neophodnih u svakoj fazi procesa eksploatacije, transporta, prerade i prodaje naftne i naftnih derivata, kao i kompleksnost algoritama koji se u naftnom inženjerstvu primenjuju za njihovu interpretaciju i donošenje odluka, je od početka razvoja kompjuterske industrije osnovni motiv za njihovo uključivanje u procese naftne industrije.

Činjenica da krajnji potrošač to ne vidi golim okom, kao, na primer, kod trgovinskih lanaca, koji uz par klikova isporučuju namirnice bez odlaska u prodavnicu, ne znači da naftni sektor ne radi na digitalizaciji svog poslovanja. Naprotiv, digitalizacija poslovanja naftnih kompanija olakšava brojne svakodnevne aktivnosti ne samo za potrošače na benzinskim stanicama, već i za ogroman broj zaposlenih u izrazito dugom i kompleksnom lancu potrage za naftom, njene eksploatacije, prerade i prodaje. Povećana dostupnost i iskorišćenost podataka o svakom delu tog lanca omogućava da se, pored efikasnijeg poslovanja, nužno vreme i pažnja udeli i drugim pitanjima od značaja – ekologiji, bezbednosti i povećanju energetske efikasnosti.

Za naftnu industriju je, dakle, proces digitalizacije mnogo krupniji zalogaj od kreiranja aplikacije, koja omogućava plaćanje na daljinu. Ona, pre svega, podrazumeva omogućavanje široke primene postojećih računarskih tehnologija, kao i tehnološke inovacije u istraživanju, proizvodnji i preradi nafte, što je ogroman poduhvat koji zahteva angažovanje velikog broja eksperata iz različitih oblasti, kao i velika ulaganja. Međutim, naftne kompanije istovremeno iz temelja menjaju i svoju komunikaciju sa potrošačima. Evo kako.

Kako se digitalizuje naftni biznis

Kao i kod većine razvijenih naftnih kompanija, digitalna transformacija u NIS-u traje već nekoliko godina i odvija se planski, u fazama. Kada se govori o digitalizaciji u naftnoj industriji treba početi od procesa kojim sve i počinje – od istraživanja nafte i gasa. Kako primena računara utiče na rad sa bušotinama i koje su njene dobrobiti?

Pre nego što se bušotina uopšte izbuši, obavlja se veliki broj geofizičkih merenja, na velikim površinama, i rezultati tih merenja pažljivo se beleže i čuvaju u bazama podataka kompanije. Tokom bušenja, i kasnije, tokom životnog veka bušotine, sva merenja i intervencije se dokumentuju i čuvaju, poput medicinskih kartona u bolnici. Objedinjavanje podataka o geofizičkim merenjima i tačkastih podataka, dobijenih prilikom bušenja i eksploatacije pojedinačnih bušotina, u cilju razumevanja čitavih ležišta nafte i gasa, i širih geoloških područja, kao i otkrivanja uzroka problema u eksploataciji ležišta i predviđanja buduće dinamike proizvodnje ugljovodonika, predstavlja kompleksan zadatak. Računari omogućavaju trenutnu i preglednu vizuelizaciju ovih podataka, kao i njihovu brzu obradu i interpretaciju putem algoritama naftnog inženjerstva. Donošenje ispravnih odluka o bušenju novih bušotina, ili intervenciji u bušotini ili na nivou čitavog ležišta nafte ili gasa bilo bi nemoguće bez efikasne primene računarskih tehnologija.

Razvoj veštačke inteligencije i sve šira primena mašinskog učenja probudili su i radoznalost zaposlenih na eksploataciji nafte i gasa. Kako su kvalitetni i pouzdani podaci temelj za primenu ovih tehnologija, poslednjih godina ulažu se ogromni napori kako bi se unapredio proces upravljanja podacima u kompaniji i omogućilo prikupljanje i čuvanje svih podataka od značaja za proces eksploatacije u digitalnom formatu. Pored toga, iz godine u godinu razvijaju se specijalizovana rešenja za automatizovanu obradu podataka i izveštavanje za najrazličitije namene, koja omogućavaju značajnu uštedu radnog vremena inženjera i donosilaca odluka, kao i donošenje kvalitetnijih odluka, zasnovanih na pouzdanim podacima.

U istraživanju nafte i gasa, godinama se koristi 3D seizmička tehnologija, koja omogućava da se ustanovi količina ugljovodonika pod zemljom, tačnije, tehnologija koja daje informacije o postojanju nafte i gasa. Prednost ove tehnologije je višestruka: pravljenje jedne ili dve istražne bušotine umesto drastično većeg broja, kao i kompjuterska simulacija jezgra koja omogućava dobijanje kontura bušotine. Na ovaj način se sprečava suvišno tretiranje tla, koje je pre upotrebe ovih savremenih kompjuterskih metoda bilo neophodno.

I ostatak rada na bušotinama potpuno je automatizovan. Softverskim rešenjem prati se rad bušotina na svim naftnim i gasnim poljima. Digitalizacija bušotina omogućava da se u realnom vremenu prate svi neophodni parametri: kako rade bušotine, koliko proizvode, koliki je procenat nafte u fluidima, pritisak, temperatura i potrošnja električne energije. Takođe jedna od bitnih stavki je i mogućnost daljinskog praćenja i upravljanja radom kompresora, pumpi za utilizaciju i druge sekundarne opreme bitne u procesu proizvodnje, pripreme i otpreme nafte i gasa. Zamislimo samo koliko je mehanizacije, ljudskog truda i rizika zamenila tehnologija samo u jednom segmentu naftnog biznisa. Primena digitalnih rešenja omogućava i bolju kontrolu što dovodi i do smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu, kao stavke koja je veoma bitna u procesu proizvodnje nafte i gasa.

Tako je u NIS-u još 2019. godine realizovan projekat „Online Driling“ koji je činio prvu fazu digitalizacije, a u drugoj fazi došlo je do implementacije ECO Digitalne platforme i unapređenja dotadašnjeg sistema monitoringa. ECO digitalna platforma daje punu kontrolu nad procesom izrade bušotine, što omogućava primenu mera optimizacije procesa bušenja bez pravljenja kompromisa sa tehnološkim rizicima. U pitanju je softversko rešenje čiji se rad bazira na primeni alata industrije 4.0 (AI, ML, Digital Twin) i koje predstavlja avangardu u procesu monitoringa i kontrole izrade bušotine, a čijom se primenom danas može pohvaliti mali broj kompanija u naftnoj industriji. Primena ovog naprednog sistema omogućava potpunu automatizaciju procesa daljinskog praćenja i kontrole izrade bušotina, pri čemu je manuelni pristup analitici zamenjen softverskim pristupom u realnom vremenu.

Slično operacijama bušenja, krajem 2023 godine je uveden sistem za daljinski monitoring i kontrolu operacija remonta bušotina, poznat kao „Online Remont“. U toku je realizacija projekta implementacije naprednog softverskog sistema baziranog na alatima industrije 4.0, koji ima za cilj automatsku detekciju aktivnosti na remontima bušotina, istovremeno praćenje i poređenje efektivnosti rada svih postrojenja u realnom vremenu, identifikaciju skrivenog neproduktivnog vremena, a sve u cilju optimizacije i uštede.

Tu su i druga rešenja koja tim NIS-a razvija, kao što su Digitalna platforma za kontrolu proizvodnjepeska), platforma za automatsku preporuku bušotine-kandidata za remont, kiselinske obrade i monitoring rada bušotine, softver za ocenu rentabilnosti bušotine, a takođe različiti dešbordovi za monitoring proizvodnje nafte i gasa. Ovi projekti doneli su značajne ekonomske koristi našoj kompaniji, a osim toga, povećana je i proizvodnja nafte i efikasno se upravlja podacima.

Pored toga, digitalizacija je zakoračila i u oblast petrofizike. Većina projekata zasnovana je na primeni data science metodologije i algoritama mašinskog učenja. Neki od najbitnijih parametara koji se dobijaju od petrofizičara jesu identifikacija litologije i proizvodnih intervala u bušotini, kao i poroznost, propusnost i procentualno prisustvo fluida u geološkoj formaciji. Podaci potrebni za petrofizičku interpretaciju dobijaju se merenjima geofizičkog karotaža (GFK merenja) koji predstavlja skup uređaja kojima se mere i obrađuju fizičke veličine u stubu bušotine, duž željene dubine. Ideja automatizacije u petrofizici razvijana je polako, što je dovelo do razvoja paketa proizvoda koji su objedinjeni pod nazivom „Napredna petrofizika“:

Automatska interpretacija litologije

Jedan od glavnih zadataka petrofizike i analize GFK merenja je određivanje stena kolektora i litologije. Krajnji rezultat ovog modela je litološki stub bušotine interpretiran algoritmom mašinskog učenja, uz visoku tačnost nakon samo jednog minuta. Time je proces koji bi trajao oko četiri sata standardnim metodama interpretacije skraćen na ispod 30 minuta, uključujući i vreme neophodno za proveru rezultata od strane petrofizičara.

Predikcija intervala sa strukturnim elementima

Određivanje intervala sa strukturnim elementima predstavlja proveru hipoteze pronalaska  skrivenih veza između GFK merenja, kako bi se odgovorilo na pitanje postojanja frakturiranih intervala u bušotini. Standardnim pristupom dobijaju se dvoznačni rezultati, a sama interpretacija je veoma subjektivna. Primenom algoritama klasterizacije kreirani su modeli koji izdvajaju intervale od interesa i služe kao ekspertska podrška, s obzirom na veoma kompleksan problem koji je potrebno rešiti.

Kreiranje sintetičkog poprečnog talasa (S-talasa)

Još jedan od projekata koji se zasniva na algoritmu mašinskog učenja je predikcija poprečnog, S-talasa (eng. shear wave), odnosno kreiranje njegovog sintetičkog merenja. U standardne metode GFK podrazumeva se merenje brzine prolaska longitudinalnog talasa (P-talas) kroz formaciju. Zvučni talasni front predstavlja skup brzih i sporijih talasa, od kojih svaki nosi dodatnu informaciju o steni. Napredne GFK metode takođe mere i sporiji, poprečni talas. Ova informacija je veoma bitna za povezivanje podataka sa seizmikom i geomehaničkim modelima. Regresioni algoritmi mašinskog učenja pojednostavljuju ovaj proces, tako da se u roku od nekoliko sekundi dobije sintetički transverzalni talas (S-talas) koji uzima u obzir stratigrafsku zonu i litologiju. Na taj način, unapređen je kompleksni empirijski model za konverziju kao i matematički modele za proračune S-talasa u koje ulazi veliki broj nepoznatih parametara.

Toolbox za petrofizičare.

Svi razvijeni modeli implementirani su u specijalistički softver koji se svakodnevno koristi za petrofizičku interpretaciju GFK merenja, tako da je sredina u kojoj korisnici rade poznata i prilagođena njihovim potrebama.

Automatizacija procesa u preradi

Upotreba digitalne tehnologije u preradi nafte ogleda se u automatizaciji procesa u rafineriji. Tehnologija odavno kontroliše rad cele fabrike. Glavna komandna sala je centar Rafinerije nafte u Pančevu (RNP), odakle se nadgleda rad postrojenja. Ali, naša rafinerija je u ovom smislu odavno iskoračila. Jedan od projekata koji je potrebno izdvojiti je OTS sistem tj. sistem za obuku operatera (Operator Training Simulator). OTS sistem simulira dinamiku realnog procesa proizvodnje, uključujući upravljački i blokadni sistem na postrojenjima RNP, u realnom vremenu i sa velikom preciznošću. OTS sistem ima za cilj da obezbedi adekvatnu reakciju procesnih operatera na procesne poremećaje, prinudne obustave, kao i u normalnom režimu rada postrojenja, kroz sistem njihovih permanentnih obuka i provera znanja. Dakle u sobnim, tj. neoperativnim uslovima, uz primenu savremenih tehnologija, stvaraju se uslovi identični realnim uslovima na postrojenju i primenom osmišljenih trening modula podiže se nivo kompetencija operatera, kako bi postrojenja radila bezbedno i u optimalnom režimu.

Digitalizacija se naročito dopala kolegama iz Prerade, pa su uveli inovacije i u obuke za mlade eksperte koji počinju da rade u rafineriji. Virtual Reality simulator – Crane Operator, projekat je namenjen treningu za operatere koji simulira rad u operaterskoj kabini krana. Na ovaj način se obuke za rad u krugu rafinerije podižu na viši nivo, čime se na posredan način dodatno radi na bezbednosti rafinerijskih procesa, kao i zaposlenih NIS-a.

Dobar primer projekta koji značajno olakšava rad operatera, a istovremeno podiže nivo profitabilnosti kompanije je implementacija „Ekons“ sistema. Primenom digitalnih tehnologija i ekspertskih znanja osmišljen je i realizovan sistem za obračun i vizualizaciju ključnih parametara procesa koji u realnom vremenu prate ekonomske efekte promena operativnih parametara postrojenja. Jasna indikacija željenog nivoa ključnih parametara, koji asistiraju učesnicima procesa u donošenju operativnih odluka, i povratna informacija o ekonomskim implikacijama takvih odluka, podižu svest o ekonomskom aspektu svakodnevnih aktivnosti, omogućavaju optimalno vođenje postrojenja i u krajnjoj instanci doprinose podizanju profitabilnosti rafinerijske prerada i kompanije.

Primena mobilnih uređaja u Rafineriji nafte Pančevo takođe je olakšala rad operatera, praćenje stanja opreme, prikupljanje i beleženje podataka. Mobilna aplikacija „Strukturni obilasci“, na primer, može da se koristi i u online i u offline režimu. Upotreba ovog digitalnog projekta povećava efikasnost jer podaci u aplikaciji prate način rada na terenu i u skladu sa napretkom radova dolazi do promene statusa.

Digitalni proizvodi i usluge na benzinskim stanicama

Najzanimljiviji digitalni projekti su svakako oni namenjeni potrošačima. NIS je 2020. godine lansirao  mobilnu aplikaciju Drive.Go, namenjenu plaćanju računa za gorivo na samom točionom mestu, bez potrebe ulaska u maloprodajni objekat. Aplikacija je zamišljena kao olakšica za potrošače, koji bi na ovaj način znatno ubrzali kupovinu goriva na NIS Petrol i Gazprom benzinskim stanicama, a njena dodatna prednost se pokazala u vreme pandemije Covid 19. Ovu aplikaciju je do sada preuzelo više od  410.000 korisnika.

Glavni benefit Drive.Go aplikacije je upravo ušteda vremena, ali i sigurnost plaćanja, jer se sve platne transakcije sprovode u skladu sa PCI DSS standardima koji važe za najsigurnije u globalnom sektoru tokova novca. Dodatno, aplikacija omogućava izdavanje računa na registrovani e-mail u aplikaciji, a za pravna lica postoji mogućnost izdavanja računa sa PIB-om, unosom PIB-a u segmentu Moja fima. Takođe, u sklopu Drive.Go aplikacije dostupna je i interaktivna mapa koja korisnika vodi do najbliže NIS Petrol i Gazprom benzinske stanice u skladu sa trenutnom lokacijom, uz prateće informacije o radnom vremenu filijale, vrstama goriva i drugim uslugama. U aplikaciji postoji i opcija Moj auto zahvaljujući kojoj korisnik može da kreira podsetnik za važne datume, kao što su dan isteka važenja vozačke dozvole, saobraćajne dozvole i polise osiguranja.

Kako savremeni potrošači zahtevaju da tražene usluge dobiju brzo, kvalitetno i na jednostavan način, Drive.Go mobilna aplikacija omogućava i povezivanje sa programom lojalnosti NIS-a, „Sa nama na putu“. Dakle, moguć je unos SNNP kartice u aplikaciju Drive.Go i ostvarivanje benefita, odnosno sakupljanje bonus poena prilikom plaćanja Drive.Go aplikacijom.

Reč je o jednom od najvećih programa lojalnosti u našoj zemlji koji omogućava da prilikom svake kupovine korisnici NIS Petrol i Gazprom benzinskih stanica  sakupljaju bonus poene, koji kasnije mogu biti iskorišćeni za uštedu pri točenju goriva i kupovini dodatnog asortimana i usluga. Pored toga, program lojalnosti „Sa nama na putu“ dostupan je i putem istoimene aplikacije koja sadrži i mapu svih NIS-ovih benzinskih stanica, filtere za lakšu pretragu, radno vreme objekata, kao i distancu u kilometrima i dužinu trajanju puta do najbliže benzinske stanice. Izdvaja se  i opcija „Duž rute“ koja pokazuje sve dostupne NIS-ove benzinske stanice na trasi od polazne tačke putovanja do željene destinacije. Aplikacija korisnicima omogućava i odabir i slanje fiskalnih računa na mejl, pregled dostupnih kupona i vaučera za poklon proizvode, a najnovije funkcionalnosti su Story (priča) – funkcija koja informiše o aktuelnim promocijama i ponudama, kao i stranica „Tvoja kartica lojalnosti“ sa prikazom bonusne šeme i podataka o kartici.

Kroz saradnju sa partnerima,  Narodnom bankom Srbije i Bankom Poštanska štedionica, svojim potrošačima obezbedili smo i niz drugih pogodnosti. Tako je NIS, u vreme pandemije korona virusa, prvi u energetskom sektoru uveo uslugu instant plaćanja metodom IPS pokaži, koja potrošačima omogućava da bezbedno, brzo, sigurno i jednostavno izvrše plaćanje na benzinskim stanicama, koristeći samo svoj mobilni telefon. Takođe, potrošačima je omogućeno da na jednom mestu obave kupovinu i plate mesečne račune sa oznakom NBS IPS QR kodom. Dodatno, svi korisnici mogu pri plaćanju računa Dina, Visa ili Mastercard platnim karticama, podići gotovinu u vrednosti do 5.000 dinara, što gotovinu čini pristupačnom u onim mestima gde postoji manjak dostupnih bankomata.

Sve veći akcenat je na samousluživanju, te smo početkom 2024. na benzinskoj stanici Blok 45 realizovali pilot projekat „Samouslužna kasa za plaćanje goriva“. Tokom ove godine očekuje se proširenje broja benzinskih stanica sa samouslužnom kasom, kao i razvoj projekta u smislu uključivanja i dodatnog asortimana proizvoda pored goriva.

Unapređena je i postojeća mobilna aplikacija za korporativne klijente „NIS Corporate clients“. U okviru mobilne aplikacije je kreiran tab kojim se generiše QR kod, kao virtualna verzija postojeće kartice. Korisnici prilikom plaćanja na kasi mogu da koriste fizičku ili virtuelnu karticu iz mobilne aplikacije. Sa ponosom ističemo i da smo među prvima u regionu u okviru unapređenja „NIS Corporate clients“ mobilne aplikacije razvili funkcionalnost „SKENIRAJ I PLATI“ – evidenciju naplate na točionom mestu bez potrebe ulaska u prodajni objekat uz dostavu fiskalnog računa i otpremnog dokumenta u elektronskom obliku. Opcija „SKENIRAJ I PLATI“ je razvijena na osnovu savremenih tehnologija koje omogućavaju brzu, jednostavnu i sigurnu evidenciju naplate za korporativne klijente koristeći samo mobilni uređaj. Sofisticirani sistem evidencije naplate na benzinskoj stanici je navedenim unapređenjem u ogromnoj meri, uz ostale efekte, doprineo smanjenju gužve u prodajnom objektu. Kao rezultat sprovedenih unapređenja, aplikacija za korporativne klijente korisnicima korporativnih kartica za gorivo pruža potpuno novo korisničko iskustvo čime je omogućen jednostavniji uvid u realizovane transakcije po karticama za gorivo, uvid u ostvarene uštede, mapu stanica za snabdevanje gorivom, uvid u cene naftnih derivata, kao i jednostavniji i brži kontakt sa ličnim menadžerom.

Takođe, realizovan je i projekat unapređenja ličnog kabineta (web portala) za korporativne klijente, koji je obuhvatio izmene kako u vizuelnom prikazu tako i u funkcionalnostima među kojima ističemo obaveštenja o iskorišćenosti sredstava i predistek ugovora, „IPS QR“ kod za plaćanje predračuna, uvedene su nove kartice za još bolje korisničko iskustvo naših korporativnih klijenata, kao i brojna druga unapređenja.

Nova realnost u poslovanju

Administracija i ostali interni kompanijski procesi takođe su digitalizovani. Upotrebljava se sistem agilnog pristupa podacima, digitalizovanje arhiva, podnošenje zahteva, komunikacija sa klijentima, što sve u znatnoj meri olakšava rad sistema sa više od 13.000 zaposlenih.

Dakle, digitalizacija proizvodnih i ostalih poslovnih procesa odavno je neophodnost koja omogućava efikasnije i bezbednije poslovanje. Naši strateški ciljevi, kao i ciljevi održivog razvoja, obavezuju nas da koristimo sve raspoložive alate kako bismo unapredili način rada, postali efikasniji i stvorili nove vrednosti za zajednicu u kojoj poslujemo, kao i naše akcionare i klijente. Drugim rečima, digitalizacija više nije inovacija u poslovanju, već ustaljeni modus operandi, bez kog je nezamislivo biti efikasan u proizvodnji, očuvanju životne sredine i bezbednosti na radu, kao i poslovanju generalno.

Kako najbrže postići ovakvu transformaciju u poslovnom sistemu koji obuhvata nekoliko kompleksnih biznis blokova i više hiljada zaposlenih? Konstantnim radom na unapređenju znanja i veština potrebnih za implementaciju inovacija, izradom dugoročnih i kratkoročnih planova za svaki biznis blok, definisanjem ciljeva i alata za njihovo dostizanje i angažovanjem eksperata koji omogućavaju da svi zadaci budu završeni uspešno i na vreme.

Edukacija svih zaposlenih je alat koji je dao izuzetne rezultate tokom godina, pa se do sada u portfoliju NIS-a nalazi širok spektar digitalnih projekata, oko 120. Kako bi proces digitalizacije bio uspešan, neophodno je da se digitalne kompetencije razvijaju unutar kompanije u okviru koje postoje čitavi timovi koji se bave digitalnim tehnologijama i inovacijama. Pored toga, u okviru Naučno-tehnološkog centra NIS-a (NTC) formirana je digitalna laboratorija gde se stručnjaci bave naučno-istraživačkim radom koji se odnosi na digitalne projekte i pronalaženje načina da se oni koriste u naftnoj industriji. Od 2020. godine kada je formirana NTC digitalna laboratorija, posvećena je istraživanju u oblasti naprednih tehnoloških domena, uključujući veštačku inteligenciju, Data Science i mašinsko učenje.

U cilju razmene znanja i povezivanja akademskog i biznis sektora, a kako bi se uspešno realizovali novi projekti i proizvodi namenjeni savremenom tržištu, NIS je prethodnih godina započeo i saradnju sa Elektronskim fakultetom u Nišu, Elektrotehničkim fakultetom iz Beograda i Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada. Pored saradnje sa univerzitetima, sklapamo partnerstva i sa IT kompanijama, startapima i IT zajednicom u celini.

Upravo ovakva partnerstva ostaju u fokusu NIS-a i u narednim godinama, kao najbrži put ka usavršavanju digitalizacije naših biznis procesa.