Svako ima svoju formulu uspeha

Moje ime je Petar Radivojević i zaposlen sam na poziciji rukovodioca Grupe robotizovanog postrojenja u Pogonu Bušenje, kompanija NIS. Rođen sam u Zrenjaninu pre nepunih 28. godina, u gradu u kom sam odrastao, a gde i danas živim. Tokom srednjoškolskih dana  odlučio sam da upišem Rudarsko-geološki fakultet (RGF) u Beogradu, a nakon završetka studija 2019. godine, na smeru Inženjerstva nafte i gasa, ubrzo dobijam priliku da svoje prve karijerne korake napravim upravo u kompaniji NIS,  gde radim i danas. Važan zamajac u razvoju moje karijere bio je početak saradnje sa NIS-om. Konkretno,  bio sam polaznik prve sezone NIS Calling programa  studentske prakse što mi je omogučilo da još kao student dobijem priliku da sarađujem sa mnogim inženjerima i specijalistima, i na taj način se upoznam sa različitim sferama poslovanja naftne industrije. Program NIS Calling je umnogome i oblikovao moj karijerni put i opredelio ciljeve koje sada želim da postignem u svom radnom okruženju.

Tokom poslednjih pet godina koliko radim u NIS-u  sticao sam raznovrsna znanja i veštine što je imalo veliki uticaj na to kako danas postupam u mnogim situacijama, a tiču se mojih svakodnevnih poslovnih aktivnosti i odluka. Između ostalog,  učestvovao sam na mnogobrojnim projektima, a posebno bih izdvojio projekat nabavke robotizovanih bušaćih postrojenja, koja predstavljaju poslednji vid tehnologije u okvirima industrije čiji sam ja deo, što je umnogome obogatilo moje radno iskustvo i učinilo ga raznovrsnijim.

1. Zašto ste odlučili da ostanete i radite u Srbiji?

Oduvek sam znao da želim da ostanem u našoj zemlji i da započnem, a zatim i nastavim karijeru u Srbiji, jer naša struka to itekako omogućava. Ovo je zemlja koja industriji nafte i gasa nudi mnogobojne prilike za za poslovni rast i razvoj, koje je prvenstveno potrebno prepoznati, a potom i usuditi se krenuti tim putem. Dodao bih da su na moju odluku da ostanem u rodnoj zemlji u velikoj meri uticale studentske prakse koje su mi dale uvid u sve ono čime se danas bavim. Moje dosadašnje radno iskustvo umnogome je premašilo očekivanja koje sam imao kao student, pa tako danas imam priliku da blisko sarađujem i sa najiskusnijim inženjerima i stručnjacima koji su na rukovodićim pozicijama, čime vi, kao mlada osoba,  dobijate mogućnost da vidite kako se odluke donose, koji sve procesi prethodne istim, kolika odgovornost i koliko broj ljudi stoji pri izradi takve odluke, koji su misaoni procesi uključeni, kakva se pitanja javljaju, kako se rešavaju problemi, koje nedomice postoje… To su iskustva koja se ne stiču toliko često u ovom poslu, a koja su mi omogućila da se i sam formiram u određenom pravcu i pravim izbore kakve danas pravim.

1. Kako balansirate profesionalni i privatni život?

Balans između profesionalnog i privatnog života mora da postoji kako bi se zadovoljila svrha postojanja svakog od nas. Ni jednu ni drugu sferu života ne treba posmatrati kao apsolutne i isključive vrednosti, već kao krive koje se međusobno prožimaju i koje zajedno formiraju ličnost pojedinca. Profesionalno opredeljenje je izuzetno značajan aspekt života, naročito u ranijim životnim fazama, ali je takođe veoma važno ne zapostaviti u tim momentima i privatni element, jer jedno upotpunjuje drugo.

2. Kako održavate motivaciju i energiju u svom svakodnevnom radu?

Ukoliko radite posao koji volite i koji vas ispunjava, motivacija je uvek prisutna. Ona se može pronaći u svakodnevnim obavezama, ali i u velikim snovima i vizijama koje imate. Ovaj posao je prožet timskim radom i duhom, i teško je individualizovati, ali i finalizovali procese rada, ukoliko iza vas ne stoji tim motivisanih i vrednih stručnjaka.

3. Koji su vaši hobiji i kako provodite slobodno vreme?

Trudim se da svaki slobodan trenutak provodim sa porodicom, suprugom i ćerkom, a kada god možemo biramo da to bude priroda i otvoren prostor. Pored toga, zaljubljenik sam u drvo, te tako u improvizovanoj radionici koja trenutno broji više alata nego samih drvenih produkata, savladavam osnove rada sa drvetom, oblikovanja, modeliranja, formiranja različitih oblika, itd.

4. Šta vas inspiriše i pokreće u vašem poslu?

Kao i uvek do sada, najveći pokretač u poslu su mi bile naizgled nerešive situacije i pronalazak suštine problema. Kada je pojedincu, posebno mojih godina,  omogućeno da kreativno rešava probleme i kada kompanija prepoznaje zalaganje i trud, inspiracije ne može da manjka. U mom poslu timski  rad je pokretačka energija i jedna od ključnih formula za postizanje vrhunskih rezultata. Ukoliko imate 5 pojedinaca od kojih svako ima način na koji da reši problem, znate da ste na pravom putu. Kada uz to imate i iza sebe kolege koje nesebično dele svoja znanja, kao i kompaniju koja ulaže u vas i vaš razvoj na mnogobrojne načine, pokretačka snaga se usmerava i širi na pravilan način i možete da savladate sve poslovne izazove.

5. Šta biste promenili u svom poslovnom putu ako biste mogli da se vratite unazad?

Ništa ne bih promenio. Smatram da je put koji sam prošao baš onakav kakav sam uvek zamišljao, i kad bih mogao da vratim vreme unazad, verujem da bih istim putem koračao. Mnoštvo izazova, prepreka, raznovrsnih izazova, različitih ljudi, širenja perspektiva, doveli su me to  ovoga što sam danas. Ipak, ono čemu težim u budućnosti jeste svakako nastavak ličnog i profesionalnog usavršavanja.

6. Koje su ključne veštine koje smatrate neophodnim za uspeh u vašoj oblasti?

Posvećenost, upornost, pravilan pristup rešavanju problema, razumevanje posla i okoline, i kontinuirani rad na sebi. Ne postoji formula uspeha koja će biti jedinstvena za svakoga od nas, jer svako ima svoju formulu. Ipak smatram da ove veštine moraju da budu u osnovi svih naših poslovnih poduhvata, bez obzira na to čime se bavite. Jedna od ključnih motivacionih rečenica koja mene lično  pokreće  pripada bivšem CEO-a Starbucks-a, Howard Schultz-u i  glasi:

“Success is not an entitlement. It has to be earned, and it has to be earned every day.“