Naftne kompanije i energetska tranzicija

Nakon gotovo deset godina od usvajanja Pariskog sporazuma postavlja se pitanja može li ovaj dogovor, imajući u vidu izazove koji prate njegovo sprovođenje, da “ohladi” planetu onoliko brzo koliko su to želeli njegovi tvorci

Usvajanje Pariskog sporazuma u decembru 2015. godine označeno je kao prekretnica u borbi protiv klimatskih promena. Sporazum iza koga je u tom trenutku stalo 195 država bio je prvi delimično pravno obavezujući globalni sporazum koji reguliše dogovore država u vezi sa klimom. Od sprovođenja tog dokumenta gotovo svi su očekivali dramatične promene. To se, između ostalog, odnosi i na energetski sektor gde analitičari najavljuju da će obnovljivi izvori energije dobiti daleko veći značaj na račun smanjenja upotrebe do sada vodećih energenata – fosilnih goriva.

Sporazum je stupio na snagu u novembru 2016. godine, sa ciljem da se nivo globalnog porasta temperature na Zemlji zadrži na najviše dva stepena Celzijusa u odnosu na period pre industrijalizacije, uz obavezu da se učine napori da se taj rast zaustavi na 1,5 stepeni. Naime, granicu od dva stepena Celzijusa naučnici su naveli kao granicu bezbednosti za planetu, jer bi u slučaju da ona bude prevaziđena promene klime mogle postati takve da bi mogućnost prilagođavanja na nove uslove bila značajno smanjenja.

Šta koči Pariski sporazum?

Međutim, sprovođenje samog sporazuma u praksi nije prošlo bez određenih poteškoća, pa i kolebanja pojedinih potpisnika. U jednom trenutku, bivši američki predsednik Donald Tramp odlučio je da se SAD povuku iz Pariskog sporazuma, tvrdeći da je on štetan za američku ekonomiju i dovodi je u neravnopravan položaj. Ovaj potez tada je otvorio rasprave o krajnjem dometu dogovora, ali su oni koji ga podržavaju dobili snažan podsticaj u stavu ostalih članica grupe 20 najrazvijenijih država sveta koje su navele da je za njih klimatski sporazum neopoziv.

Nakon toga, države su jedna za drugom počele da stvaraju zakonske preduslove za sprovođenje Pariskog sporazuma. Poboljšana zaštita životne sredine i poslovni modeli koji favorizuju takozvanu zelenu energiju polako su postajali imperativ u najrazvijenijim državama. Tako je, na primer, Francuska još 2017. godine saopštila da će prestati sa izdavanjem novih licenci za eksploataciju nafte i gasa u kontinentalnoj Francuskoj i na svojim teritorijama u inostranstvu. Više zemalja najavilo je da u narednim decenijama namerava da okonča prodaju benzinskih i dizel vozila, dok su pojedini proizvođači obavestili javnost da će im ubuduće akcenat biti na proizvodnji električnih i hibridnih vozila.

Kada je reč o Srbiji, republički parlament ratifikovao je Pariski sporazum u maju 2017. godine. Time se Srbija obavezala da će, u skladu sa sporazumom, doprinositi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou. Takođe, Srbija ima i obavezu da kao kandidat za članstvo u EU usklađuje svoje zakonodavstvo sa zakonima Unije, a obaveze o zaštiti životne sredine i o energetskom sektoru predstavljaju značajan deo tih obaveza.

Međutim, na putu energetske tranzicije pojavili su se novi izazovi. Pre svega, reč je o snažnoj energetskoj krizi koja je tokom 2022. godine pogodila ceo svet. Cene energenata vrtoglavo su porasle, a pred mnogim državama postavilo se i pitanja energetske stabilnosti. Nakon toga, postalo je izvesno da će udeo obnovljivih izvora energije sigurno porasti, ali da će fosilna goriva i u narednom periodu imati dominantnu ulogu u energetskom miksu.

Da li su naftaši dovoljno spremni?

Energetske kompanije širom sveta već godinama se prilagođavaju novonastalim okolnostima. Tako je, na primer, Shell oformio posebno odeljenje koje će se baviti obnovljivim izvorima energije i novim tehnologijama, a u cilju smanjenja emisija ugljen dioksida. Ova kompanija najavila je ulaganje od dve do tri milijarde dolara godišnje na obnovljive izvore energije. Takođe, prema ranijima saopštenjima, cilj Shella je da do 2050. godine ostvari nultu emisiju štetnih gasova. Slične planove ima i francuski Total koji je najavio da će najkasnije do polovine veka dostići nultu emisiju štetnih gasova u svojoj proizvodnji i energetskim proizvodima koje koriste potrošači u Evropi. Ova kompanija osnovala je posebnu kćerku firmu koja se bavi proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora – sunca, vetra, vodenih potencijala i biomase. Značajnija ulaganja u obnovljive izvore energije najavili su i Exxon mobil, Chevron, Equinor…

NIS, kao jedna od najvećih energetskih kompanija u ovom delu Evrope, svojim odgovornim poslovanjem i inovativnim tehnologijama doprinosi energetskoj stabilnosti matične države i ispunjavanju obaveza koje Srbija ima u energetskom sektoru. Od 2009. godine u ekološke projekte i projekte koji daju značajne benefite po zaštitu životne sredine NIS je investirao više od 900 miliona evra i time značajno doprineo unapređenju ekološke slike naše zemlje. Od toga je u “čisto” ekološke projekte uloženo više od 130 miliona evra, a u narednom periodu biće nastavljeno sa ovom vrstom investicija.

Kao sjajan primer projekta koji donosi značajne finansijske i ekološke koristi ističe se “Duboka prerada” u Rafineriji nafte Pančevo koja je u rad puštena u novembru 2020. godine. Pored povećane proizvodnje najvrednijih goriva rad ovog postrojenja donosi i smanjenje emisije sumpor dioksida za 98,8 odsto, praškastih materija za više od 50 odsto i azotnih oksida za gotovo 10 procenata. Pored toga, NIS je kompanija koja primenjuje inovativna tehnička rešenja, a jedno od takvih je i Aminsko postrojenje za prečišćavanje prirodnog gasa u Elemiru u čiju izgradnju je investirano više od 30 miliona evra. Rad ovog savremenog postrojenja omogućava povećanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa, putem izdvajanja ugljen dioksida i drugih gasnih primesa, dok istovremeno doprinosi i povećanju obima proizvodnje gasa. Ujedno, način prerade je takav da u potpunosti sprečava dospevanje ugljen dioksida u atmosferu i samim tim, doprinosi smanjenju efekta „staklene bašte“.

Zelena energija u Srbiji

Takođe, NIS od 2013. godine realizuje program kogeneracije u okviru kog je na osam lokacija u Srbiji izgradio male elektrane, čija je ukupna maksimalna snaga 14 MW. U ovim elektranama NIS od gasa koji je, zbog lošeg kvaliteta, ranije spaljivan na baklji, sada proizvodi toplotnu i električnu energiju. U ovaj program, koji donosi i značajne ekološke koristi, kompanija je investirala više od 20 miliona evra, a struja iz gasa se, pored Srbije, proizvodi i na gasnoj bušotini Žombolj, u Rumuniji.

Takođe, NIS je sa partnerima na lokaciji Rafinerije nafte Pančevo izgradio Termoelektranu-toplanu “Pančevo”, u kojoj se toplotna i električna energija proizvode na “ekološkiji” način – iz gasa. U kompaniji je započeta i proizvodnja energije iz obnovljivih izvora. Tako je 2022. godine započet projekat izgradnje solarnih fotonaponskih elektrana na benzinskim stanicama NIS-a u Srbiji, čime se, pored finansijskih, ostvaruju i pozitivni ekološki efekti. Proizvedena električna energija se najvećim delom koristi za potrebe samih benzinskih stanica, uz razmenu sa distributivnom električnom mrežom. Realizacijom programa na benzinskim stanicama očekuje se smanjene emisije ugljen-dioksida od više od 1700 tona godišnje. U planu je dalji razvoj projekta na drugim lokacijama u okviru kompanije.

Pored toga, NIS je angažovan i na realizaciji projekta izgradnje vetroparka Plandište. Sprovodeći svoju zelenu agendu i realizujući nove inovativne projekte, NIS će nastaviti da pruža svoj doprinos lokalnim i globalnim ciljevima kada je reč o zaustavljanju klimatskih promena.