Nova era komunikacije

Da li si video onaj tvit, imaš li Instagram, zaprati me na Tik-Toku! Danas gotovo da nema komunikacije koja ovako ne počinje. Ko nije čuo za najpopularnije aplikacije i platforme smatra se neinformisanim ili zastarelim. Danas je gotovo sve dostupno na Google-u, dovoljno je samo da se ukuca željeni pojam. Ukoliko neka kompanija ne želi da bude prisutna i da govori o sebi, to će već neko uraditi umesto nje, ali nad tim neće imati kontrolu. Zato je veoma važno pripremiti se za novi komunikacioni talas.

Posao komunikatora oduvek je bio da informiše, uveri i poveže ljude, samo su se kanali i alati za to menjali kroz vreme. Golub pismonoša je nestao sa nastankom telegrama, radio i novine žive u senci televizije, a društvene mreže „prete“ da je zasene. Istorija digitalne komunikacije počinje da se piše 1971. godine kada je računarski inženjer Rej Tomlison izumeo e-mail. Tada je prvi put i pušten između dva računara, koja su bila jedan pored drugog u jednom inženjerskom centru. Zanimljivo je da je kraljica Elizabeta poslala prvu elektronsku poštu preko ARPANET-a 26. marta 1976. godine, dok je u predsedničkoj kampanji Džimija Kartera upotrebljen prvi put mejl, kao sredstvo komunikacije, u jesen iste godine.

Nakon toga na scenu stupaju prvi forumi i preteče nekih od najpopularnijih društvenih mreža današnjice, poput Geocities, MySpace-a, SixDegrees, Hi5 i mnoge druge koje je odneo zaborav. Istorija nas uči da kada god novi medij stupi na scenu i napravi proboj u velikoj meri utiče na društvene i komunikacione obrasce i briše sve saznajne tragove, tražeći da se neprestano uči i otkriva.
Društvene mreže su fenomen današnjice koji je promenio način komunikacije, razmene informacija, učenja, uspostavljanja i održavanja kontakta sa porodicom i prijateljima, ali i u značajnoj meri izmenio ekosistem poslovanja, informisanja, i odnosa prema važnim temama. Snaga i moć medija, kao što su štampa, radio i televizija, su pod neizostavnim uticajem digitalizacije jer sve ono što je nekada bilo dostupno samo maloj grupi ljudi, sada je tu na klik od nas. Kažu da je Fejsbuk država bio bi treća u svetu po broju „stanovnika“. To dovoljno govori o važnosti i neophodnosti da se bude prisutan u svakom trenutku iz ugla biznisa.Najvažnije je danas znati kako koristiti nove alate na pravi način. Ljudi uvek veruju onome što im je blisko, veruju drugim ljudima, a ne reklami ili ciljano plasiranoj informaciji. Umetnost buđenja interesovanja leži u rukama drugih ljudi, i tako dolazi do ekspanzije tzv. marketinga uticaja.

Osnov promene komunikacije sa ciljnim javnostima leži u novim medijima, poput foruma, blogova, internet portala, društvenih mreža, podkasta i svi oni u svojoj osnovi imaju lakoću i brzinu pristupa informacijama, transparentnost i veliku mogućnost izbora. Google je postao najveća „biblioteka namera“, ali i „savetodavni“ centar, svako „kako da…“ ima milion ponuđenih odgovora. Facebook je za mnoge poligon da se iskaže „Ja umem“, Instagram „Ja imam“, Twitter „Ja znam“, TikTok „Ja se igram“. Osnovni izazov profesionalca u oblasti savremenih komunikacija – kako da pobedi kakofoniju i komunikacioni šum koji nastaje u okeanu važnih i nevažnih informacija, kako bi poruka u pravom trenutku stigla do prave osobe.

Brendovi uvek imaju priče koje žele da ispričaju, nekada su im na raspolaganju bile papirne novine, danas internet portali, nalozi na društvenim mrežama, vlogovi. Način na koji komuniciraju direktno utiče na važne parametre poput prepoznatljivosti, statusa, kredibiliteta i osećaja prestiža koji se gradi pri pomisli na isti. Zato digitalni stratezi u prvi plan stavljaju dvosmernu komunikaciju, brzinu reagovanja, otvoren i iskren pristup svakoj temi koju virtuelna zajednica istakne kao važnu.

U eri digitalnih komunikacija najvažnija stavka je da se posvedočite, kao neko ko zna šta radi i izbegnete sve zamke i greške koje mogu da dovedu do pogrešne komunikacione atmosfere koja može prouzrokovati brojne krizne situacije i gubitke. Sve više ljudi komunicira u online zoni „optimizovano“ za Google ili algoritam koji je dominantan na društvenim mrežama – pišu se tekstovi prilagođeni za SEO, bira se sadržaj koji određena društvena mreža preferira u rangiraju. Kontent platforme se razvijaju munjevitom brzinom, i neograničen broj tema se neprestano otvara, ali postavlja se pitanje kako to pretvoriti u svrsishodnu komunikacionu arenu u kojoj se sve strane čuju i razumeju.

Intenzivni razvoj masovnih medija za komunikacione planere doneo je novine na polju identifikovanja i primene najboljeg alata kako bi doprli do ciljne publike. Brojni autori i poznavaoci savremenih tehnologija, komunikacija, odnosa sa javnošću, marketinga društvene mreže prepoznaju kao najvažniji kanal savremenog doba za različite vrste interakcija koje se odvijaju između velikih grupa ljudi u virtuelnim zajednicama, u kojima su upravo korisnici ti koji kreiraju i generišu sadržaj. Odlikuje ih mogućnost brzog deljenja različitih informacija koje u bitnoj meri mogu da utiču na formiranje mišljenja i stavova.

U situaciji kada je svaki pojedinac, koji ima nalog na nekoj od društvenih mreža, kreator sadržaja i neko ko poseduje informaciju o određenoj temi, ima i moć da pokrene lavinu. Suštinske promene na polju komunikacije upravo donosi grupa internet aplikacija koje imaju svoju tehnološku, ali i ideološku komponentu u procesu kreiranja sadržaja, njegove razmene, stvaranja prostora za diskusije, ali i komunikacijske gepove.

Društveni mediji transformišu komunikacionu strukturu u domenu društvenih interakcija, ali i emotivnog izražaja jer pojmovi, poput ljubavi, prijateljstva, porodičnog druženja sada imaju nove načine izražavanja i pokazivanja, dovoljan je lajk da nekome stavite do znanja da vam je drag.

Revolucija društvenih mreža čini da komunikacijski obrasci poprimaju potpuno novu formu, a one same u značajnoj meri umanjuju značaj relevantnosti i smanjuju tradicionalnu funkciju medija, kao „čuvara kapija“ jer sam sadržaj postaje manje autentičan i verodostojan. Danas je gotovo svaki tvit ili objava na društvenim mrežama – vest.
Digitalni mediji redefinišu odnose i komunikaciju uopšteno jer virtuelno postaje nova realnost. Jača se masovna komunikacija, dok međusobna komunikacija, gubi u toj trci. Zato je izazov za svakog komunikatora da osmisli strategiju komunikacije sa ciljnim javnostima prilagođenu popularnim digitalnim platformama.