„Energija Znanja“ pokreće naše mlade olimpijce u matematici, hemiji i fizici

Ukoliko obratimo pažnju, videćemo da iz godine u godinu nailazimo na slične vesti, one koje govore o uspehu naših najboljih mladih matematičara, fizičara i hemičara, o brojnim medaljama koje su osvojili na međunarodnim takmičenjima, čak o istorijskim uspesima u oblasti prirodnih nauka. Ti mladi ljudi su „naše gore list“ i među najboljima su na svetu, ali baš kao na uspehe domaćih sportista, i na ove priče gledamo kao na nešto što se podrazumeva, jer su nas na medalje navikli. Zaboravljamo na njihova velika odricanja, ali i na one koji stoje iza njih kada je potrebno.

U cilju popularizacije prirodnih nauka, kao i afirmacije mladih i talentovanih srpskih matematičara, kompanija NIS u okviru programa „Energija znanja“ od 2013. godine sarađuje sa Društvom matematičara Srbije, kroz podršku u realizaciji takmičenja iz matematike, kako na lokalnom, tako i na međunarodnom nivou.

Na 65. Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi (International Mathematical Olympiad – IMO), koja je od 11. do 22. jula održana u Batu u Velikoj Britaniji, svih šest takmičara olimpijskog tima Srbije osvojili su značajna priznanja. Učenici Matematičke gimnazije u Beogradu, Stefan Šebez, Gvozden Lapčević, Mihailo Jančević i Novak Despotović, osvojili su srebrne medalje, dok se bronzanom medaljom okitio Strahinja Svrzić, učenik gimnazije „Svetozar Marković” iz Niša. Pohvalom je nagrađen Stevan Radivojević, učenik Matematičke gimnazije u Beogradu.

Foto: Društvo matematičara Srbije

Kako bi iskazao osećaj ponosa na našu matematičku ekipu, prof. dr Miroslav Marić, predsednik Društva matematičara Srbije, istakao je da je konkurencija ove godine brojala 609 matematičara iz 109 zemalja sveta, što postignut rezultat čini još većim.

„Sjajnom rezultatu veoma su doprinele i pripreme, koje su ove godine bile posebno intenzivne. Više od decenije, kompanija NIS, prepoznaje značaj srednjoškolskih takmičenja iz matematike, tako da je i ove godine značajno pomogla našoj ekipi. Nadamo se da će se ova saradnja nastaviti i u budućnosti kao i da će rezultati naše reprezentacije svake godine biti sve bolji“, kaže profesor Marić.

Pored Društva matematičara Srbije, NIS podržava i Srpsko hemijsko i Društvo fizičara Srbije, kao i realizaciju takmičenja iz ovih nauka na svim nivoima.

Međunarodna hemijska olimpijada ove godine održana je u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije, od 21. do 30. jula. Učestvovalo je 327 takmičara iz 82 zemlje. Sva četiri naša takmičara su nagrađena medaljom. Janko Popović, učenik trećeg razreda Matematičke gimnazije u Beogradu osvojio je zlatnu medalju. Srebrnu medalju su osvojili Lazar Lazarević, učenik četvrtog razreda Valjevske gimnazije, i Bogdan Eger, učenik četvrtog razreda Osme beogradske gimnazije, a bronzanu medalju Dušan Đurđević, učenik četvrtog razreda Gimnazije u Ćupriji.
„Prezadovoljan sam jer sam osvojio srebro koje nisam očekivao, a plus smo kao ceo tim ponovili istorijski najbolji uspeh ikada na Međunarodnoj olimpijadi iz hemije. Kako više nisam srednjoškolac, nema više takmičenja za mene sem sportskih, tako da planiram do kraja godine bar još jedan polumaraton da istrčim“, rekao je Bogdan Eger, budući student Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Ukupan broj medalja koji je osvojio tim mladih hemičara ove godine Srbiju je postavio na treće mesto od 40 evropskih zamalja, dok je u svetu Srbija 11. od 82 zemlje, što je dodatni razlog da kompanija NIS nastavi da pruža podršku talentima i omogućava njihovo predstavljanje na prestižnim takmičenjima u svetu.

„Kompanija NIS u okviru programa „Energija znanja“ podržava Srpsku hemijsku olimpijadu na kojoj se biraju članovi ekipe, kao i učešće srpskog tima na Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi, na čemu smo jako zahvalni. Od 2014. godine, kada je počela podrška NIS-a Srpskom hemijskom društvu za organizaciju Srpske hemijske olimpijade, pripreme i učešće naših ekipa, naši takmičari su osvojili 40 medalja (dve zlatne, 13 srebrnih, 25 bronzanih) i 3 pohvalnice na Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi. Bez dragocene pomoći NIS-a takvi rezultati ne bi mogli biti postignuti“, kaže prof. dr Dušan Sladić, predsednik Srpskog hemijskog društva.

Na 54. Međunarodnoj olimpijadi iz fizike, koja je održana od 21. do 29. jula u iranskom gradu Isfahanu takođe su postignuti sjajni rezultati – srpski reprezentativci osvojili su ukupno pet medalja. Bronzu su osvojili učenik gimnazije u Kruševcu Tadija Jelesijević, učenici Matematičke gimnazije u Beogradu Vukašin Babić i Mihailo Radovanović, kao i Filip Golubović, učenik gimnazije „Svetozar Marković“ iz Niša, a srebrna medalja pripala je Andreju Drobnjakoviću, učeniku beogradske Matematičke gimnazije.

Foto: Društvo fizičara Srbije

„Pripreme za takmičenje bile su vrlo intenzivne i naročito zahtevne, jer su se većina takmičenja na državnom nivou odigravala za vreme školske godine. Pripreme na ovakvom nivou ne zahtevaju samo slepo vežbanje zadataka, već i uvežbavanje raznih veština, kao na primer brzina rada, efikasnost. Takmičim se iz fizike još od šestog razreda kada fiziku dobijamo kao predmet. Svako takmičenje od tada do danas je dovelo do tog momenta kada sam bio okićen, ne jednom, već dvema broznanim medaljama u roku od dve nedelje“ navodi Filip Golubović, koji je medalju nedavno osvojio i na Evropskoj fizičkoj olimpijadi.

Prof. dr Bratislav Obradović, predsednik Društva fizičara Srbije, kaže da se nada da će naši olimpijci nastaviti sa školovanjem u Srbiji i doprineti svojim radom podizanju naučnog nivoa fizike i tehnike u Srbiji. Ovaj njihov uspeh će, nada se profesor Obradović, pozitivno delovati i na druge učenike, povećavajući njihovu zainteresovanost za studije fizike, fundamentalne nauke na kojoj su zasnovane mnoge tehničke nauke.

„Ovom prilikom zahvaljujem Naftoj industriji Srbije na finansijskoj pomoći oko organizovanja izbornog takmičenja na kojem je određena ekipa za odlazak na Međunarodnu olimpijadu (tzv. Srpska fizička olimpijada) i oko organizovanja odlaska naše ekipe na put u Isfahan. Finansiranje nauke i pogotovo naučne kulture (u šta ubrajimo i Olimpijadu iz fizike) je pomalo nezahvalan posao, jer su rezultati tog finasiranja vidljivi tek za mnogo godina, a i često nisu u žiži interesovanja javnosti. Drago mi je da je NIS prepoznao da je finansiranje podizanja naučne pismenosti u Srbiji strateški cilj i da je svestan da je dostizanje tog cilja dugotrajan posao, ali da je to i jedini način.“, dodaje profesor Obradović.