Šest decenija rafinerijskog mozaika

Počeci rafinerijske prerade u Srbiji, tehnološki razvoj, dramatični događaji iz istorije, sećanja rafineraca, ubrzana modernizacija…

Između male atmosferske destilacije, prvog primarnog postrojenja puštenog u rad 14. decembra 1968. godine u Pančevu, druge faze  i pripreme za treću fazu modernizacije rafinerijske prerade, možemo smestiti skoro šest decenija sadržajnog, dinamičnog, uzbudljivog, a u pojedinim periodima dramatičnog života zaposlenih u rafinerijskoj preradi NIS-a.

Pet zaokruženih perioda  pre svega ukazuju na vitalnost i hrabrost ovdašnjih ljudi da se suoče sa brojnim poslovnim i ličnim izazovima, teškim odlukama i opasnostima. Svi ti periodi imaju svoje specifičnosti, ali i posvećene ljude koji su se hrabro borili i Rafineriji danas obezbedili izvesnu budućnost. Zajednička nit svih tih decenija je želja za stalnim tehnološkim razvojem.

Prvi period, uglavnom je bio posvećen primarnoj preradi i povećanju fizičkog obima proizvodnje. U drugom  se zašlo u dubinsku sekundarnu preradu. Treći je krajem 80-tih obezbedio sklad primarne i sekundarne prerade i omogućio, za to doba, bolju valorizaciju sirove nafte i svrstao rafinerijsku preradu među najbolje u ovom delu Evrope. Četvrti se odnosi na sankcije, agresiju NATO pakta i bombardovanje, ali i odlično organizovanu i izvedenu obnovu rafinerijskih postrojenj.  Peta je započela ulaskom  u ubrzanu modernizaciju pod okriljem Gasprom njefta, da bi danas, posle 55 godina od početka proizvodnje, Rafinerija bila u vrhu, među najboljim svetskim rafinerijama.

I decenija

Prvo procesno postrojenje sa instaliranim kapacitetom od 1,32 miliona tona prerade sirove nafte godišnje, bila je Atmosferska destilacija. Tri godine pre ovoga, sagrađeni su i prvi rezervoari za prijem sirovina i otpremu gotovih proizvoda. Ubrzo su podignuta postrojenja – Platforming, postrojenje dvostepenog termičkog krekinga, obrada gasova, redestilacija benzina, TNG, ekstrakcija aromata, HDS srednjih destilata. Prvi period razvoja primarnih kapaciteta završava se podizanjem novog postrojenja za primarnu preradu (Atmosferska destilacija) sa kapacitetom prerade na godišnjem nivou od 3,5 miliona tona. Odmah nakon toga izgrađen je novi naftovod kapaciteta preko 34 miliona tona godišnje, koji je povezivao ondašnje najveće rafinerije u Jugoslaviji. Uporedo sa ovim, građeni su pomoćni sistemi, Energana, rezervoari, pristanište na Dunavu i drugi objekti rafinerijske infrastrukture.

Izgradnjom drugog proizvodnog kapaciteta (Atmosferska destilacija) 1979. godine, ukupno instalisani kapaciteti primarne prerade u Rafineriji iznosili su 4,82 miliona tona sirove nafte godišnje. Nekoliko godina pre ovoga obavljena je i rekonstrukcija Pogona Platforming, čime su otvorene značajne mogućnosti za veću produkciju kvalitetnih naftnih derivata. 

II decenija

Početkom osamdesetih godina prošlog veka usledila je izgradnja pogona Bitumen i Vakuum destilacija, čime su, praktično,  širom otvorena vrata za razvoj sekundarne rafinerijske prerade.

Sve do kraja osamdesetih godina usledila su velika ulaganja u podizanje FCC kompleksa (postrojenje za proizvodnju dizela, benzina propilena, benzinskih komponenti i gasova), ali i  niza drugih sekundarnih pogona.

U periodu do 1990. godine obavljena je rekonstrukcija dvostepenog termičkog krekinga u visbreking vakuum ostatka, izgrađeno je postrojenje za ekstrakciju aromata (Sulfolan), pušteno u rad postrojenje za proizvodnju tečnog sumpora (Klaus), proširen rezervoarski prostor, završena izgradnja postrojenja za hemijsku pripremu vode, postrojenja za rekuperaciju gasova sa baklje i novi sistem rashladne vode.

U tom periodu izgrađeno je i rekonstruisano više objekata rafinerijske infrastrukture u sektoru Manipulacija (novo auto-punilište, rekonstrukcija i proširenje Api-separatora, linijsko namešavanje rafinerijskih proizvoda), modernizovana laboratorija, a na lokaciji susedne Petrohemije, izgrađeno je zajedničko postrojenje za sekundarnu obradu otpadnih voda sa biološkim tretmanom.

III decenija

Početkom 90-tih godina Rafinerija se po nivou tehnološke opremljenosti mogla upoređivati sa savremenim svetskim rafinerijama.

Postrojenja su projektovana dovoljno fleksibilno što je omogućavalo preradu različitih vrsta sirove nafte i dobijanje kvalitetnih naftnih derivata (tečni naftni gasovi, specijalni benzini, aromati, benzini, kerozini, dizel goriva, lož ulja, bitumeni, tečni sumpor i niz ostalih proizvoda). Izgrađena postrojenja omogućavala su strukturu finalnih proizvoda u odnosu 80 odsto belih visokokvalitetnih proizvoda, prema 20 odsto crnih derivata.

IV decenija

Najteži period poluvekovne istorije Rafinerije odnosi se na poslednju deceniju prošlog veka, koju su obeležile sankcije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, embargo na uvoz sirove nafte, smanjivanje obima prerade, prekid tehnološkog razvoja i, 1999. godine, agresija i bombardovanje NATO pakta, kada su poginula tri, a ranjena četiri zaposlena i kada su uništena sva vitalna energetska i proizvodna postrojenja.

Sankcije Ujedinjenih nacija imale su teške posledice za čitavu naftnu industriju ondašnje države. Direktna šteta se procenjuje na nekoliko milijardi dolara. Od 1992. do 1995. godine u Rafineriji se prerađivala samo domaća nafta i u tom periodu radilo se samo sa šestinom raspoloživih primarnih kapaciteta. Tada su u pogonu bili samo Mala atmosferska destilacija (prvo rafinerijsko postrojenje iz 1968. godine), pogoni Platforming i obrada gasova, a dnevni kapacitet prerade iznosio je 2,4 hiljade tona sirove nafte.

U toku NATO agresije na našu zemlju, Rafinerija je bombardovana sedam puta. Razorena su mnoga postrojenja i pričinjena je ogromna materijalna i ekološka šteta.

Za vreme trajanja sankcija, ostala postrojenja koja nisu bila u radu, su konzervirana, da bi 1995. godine, po ukidanju embarga na uvoz sirove nafte, svi ti pogoni ponovo počeli da rade. Kapacitet dnevne prerade tada se kretao oko 8 hiljada tona dnevno. Samo četiri godine posle ovoga, rafinerijsku preradu NIS-a u Pančevu i Novom Sadu snašle su nove nevolje – agresija i bombardovanje od strane NATO pakta.

U sklopu obeležavanja NATO agresije i bombardovanja Rafinerije, zaposleni u pančevačkoj rafineriji sa posebnim pijetetom se sećaju Duška Bogosavljeva, Mirka Dmitrovića i Dejana Bojkovića koji su 4. aprila 1999. godine poginuli na svojim radnim mestima u rafinerijskoj Energani u Pančevu. Za rafinerce ovo je dan sećanja – najtužniji dan, jer tog jutra život su izgubili nevini ljudi, naše kolege. Bili su dobri ljudi, hranitelji svojih porodica, dobre kolege, drugari, prijatelji – rafinerci. Danas su naši heroji.

Ovim povodom, svakog 4. aprila u jutarnjim satima, porodice poginulih radnika, kolege sa posla, predstavnici rukovodstva NIS-a, Sindikata, Vojske Srbije i Grada Pančeva, paljenjem sveća i polaganjem cveća ispred spomenika poginulim, odaju poštu svojim nevino stradalim kolegama.

U toku NATO agresije na našu zemlju, Rafinerija je bombardovana sedam puta. Direktna šteta na objektima NIS-a i Rafinerije procenjuje se na nekoliko stotina miliona dolara. Razorena su i uništena mnoga energetska i procesna postrojenja, rezervoarski prostor i pričinjena je ogromna materijalna i ekološka šteta. U tim danima, rafinerijska prerada se suočavala sa pitanjem opstanka.

V decenija

Posle bombardovanja usledila je odlično organizovana obnova koja je sprovedena u dve faze i nakon nekoliko godina Rafinerija je dostigla fizički obim prerade nafte iz prethodnog perioda.

Peta decenija započela je ulaskom u ubrzanu modernizaciju kojs je u poptunosti promenila lik rafinerijske prerade.

Za nešto više od dve godine, početkom novembra 2012. godine otvoren je novi MHC&DHT kompleks sa postrojenjima za blagi hidrokreking i hidroobradu, a uporedo sa tim izgrađen je čitav niz novih pogona i objekata rafinerijske infrastrukture. Na novim postrojenjima uspešno se proizvode najkvalitetniji naftni derivata Evro -5 standarda. Sa ovom investicijom od blizu 547 miliona evra, uspešno je završena prva faza modernizacije i započela nova era rafinerijske prerade.

VI decenija

Krajem 2020. pušteno je u rad postrojenje «Duboka prerada sa tehnologijom odloženog koksovanja“, čija je vrednost više od 300 miliona evra a  ovo je ključna investicija druge faze modernizacije Rafinerije. Sa ovom investicijom Rafinerija nastavlja sa trendom stalnog inoviranja i poboljšanja svojih postrojenja i procesa u cilju obezbeđenja konstantne ponude visokok.

Projekat Duboka prerada doneo je NIS-u, Republici Srbiji i njenim građanima brojne ekološke, poslovne i druge koristi. Novi kompleks omogućava optimalno iskorišćenje kapaciteta Rafinerije nafte u Pančevu i povećanje dubine prerade do 99,2 odsto (sa 86 odsto u 2017. godini) što je u rangu najboljih svetskih rafinerija po ovom pokazatelju. To će značiti povećanu proizvodnju visokokvalitetnih goriva – dizela, benzina i tečnog naftnog gasa, kao i početak proizvodnje naftnog koksa, proizvoda koji je do sada uvožen u našu zemlju. Takođe, biće značajno unapređena zaštita životne sredine jer prestaje proizvodnja mazuta sa visokim sadržajem sumpora. Sa druge strane, NIS je ovim projektom učvrstio poziciju lidera na domaćem i pojačao konkurentnost na regionalnom tržištu naftnih derivata.

U toku su pripreme za treću fazu modernizacije pančevačke Rafinerije,  odnosno nastavak aktivnosti u vezi sa rekonstrukcijom postrojenja katalitičkog krekinga (FCC) i izgradnjom postrojenja za proizvodnju ETBE (visokooktanske komponente benzina).

Rafinerija nafte u Pančevu obeležila je 2023. godine 55 godina od početka proizvodnje. Pored toga što je jedna od najmodernijih, pančevačka rafinerija je danas i među ekološki najnaprednijim rafinerijama u ovom delu Evrope, uzimajući u obzir da je značajan deo uloženih sredstava usmeren u ekološke i biznis projekte koji značajno unapređuju zaštitu životne sredine. U prilog tome govori i činjenica da su u oblast zaštite životne sredine  uložena sredstva u iznosu od 95 miliona evra zahvaljujući kojima su, između ostalog, ukupne emisije u vazduh smanjene za 90% u odnosu na 2009. godinu

Zanimljivosti o Rafineriji:

• Gorivo proizvedeno u Rafineriji pokreće gotovo svaki drugi automobil u Srbiji.
• Rafinerija raspolaže sa rezervoarima od ukupno 180.000 kubika, a ako bi se ovaj kapacitet preveo na kilometražu, 180 miliona litara goriva bilo bi dovoljno da se prosečnom brzinom pređe 1,8 milijardi kilometara, odnosno obiđe Zemlja čak 45.000 puta (Za još jasniji prikaz smeštajnih kapaciteta Rafinerije dovoljno je reći da priliv voda u jednoj sekundi, na ušću reke Amazon u Atlantski okean, iznosi upravo 180.000 metara kubnih)
• Pančevačka rafinerija, 2017. godine postala je prvi energetski objekat u Srbiji koji je od nadležnih državnih organa dobio integrisanu dozvolu kojom se potvrđuje da su svi proizvodni procesi usklađeni sa najvišim domaćim i evropskim propisima u oblasti zaštite životne sredine. Drugu IPPC dozvolu pančevački prerađivački kompleks dobio je 2024. godine koja potvrđuje da je domaća rafinerija među najkvalitetnijim evropskim proizvođačima i bitan činilac obezbeđenja kontrolisanih uslova zaštite životne sredine.    Na 12 ostrva  u okviru rafinerijskog Autopunilišta utovar se odvija bez prekida tokom cele godine, a iz Rafinerije se tokom mesec dana otpremi auto gas koji je dovoljan da se automobilom pređe put od neverovatnih 158 miliona kilometara, što je za osam kilometara više od rastojanja između Zemlje i Sunca.
• Dnevno se na svim autopunilištima utovari oko 210 auto-cisterni, koje bi parkirane jedna iza druge činile konvoj dugačak četiri kilometara.
• Na šest koloseka i 24 utovarna mesta na železničkom punulištu dnevno se u proseku utovari oko 37, odnosno mesečno 1.110 vagon-cisterni.
• Kada bi se sve one poređale jedna iza druge, dobili bismo konvoj dugačak gotovo 20 kilometara, što je ravno rastojanju između Pančeva i Beograda.
• Kracerska stanica je mesto na kojem sirova nafta ulazi u Rafineriju, a koja stiže putem Jadranskog naftovoda „Janaf“ izgrađenog 1979. godine, koji od Omišlja 728 kilometara dugim putem stiže do Pančeva, što je ekvivalentno ukupnom plovnom toku reke Save.
• Pored naftovoda, sirova nafta može se dopremiti i putem auto-cisterni, plovnih objekata i železnih cisterni.
• Devet rezervoara za skladištenje sirove nafte kapaciteta od 180.000 m3 pružaju mogućnost petnaest dana kontinuirane prerade pri maksimalnom kapacitetu.
• Pristanište rafinerije nalazi se na reci Dunav i koristi se za utovar motornih goriva i derivata, a opremljeno je sa četiri pristana sa po jednim istovarnim mestom, deset utovarnih ruku, kao i pet rezervoara za skladištenje.
• Pored toga, Pristanište poseduje posebnu VRU jedinicu instaliranu sa ciljem povećanja bezbednosti zaposlenih, ali i očuvanja životne sredine.
• U proseku se dnevno utovari 3.000 m3 derivata, što je dovoljno da oko dvadeset puta vozite od Zemlje do Meseca i nazad, napunite dva plovna objekta ili obezbedite jednom kamionu u teretnom saobraćaju vožnju u dužini od petnaest miliona kilometara,

Manastir Vojlovica

• Manastir Vojlovica verovatno je jedini manastir u svetu koji je smešten na teritoriji Rafinerije nafte
• Prema jednom od predanja, manastir je osnovao despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara, dok druga legenda kazuje kako su manastir osnovale izbeglice nakon bitke kod Lebana.
• Manastir Vojlovica posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu, a u njemu se nalazi i čudotvorna ikona Bogorodice kojoj je Sveti vladika Nikolaj Velimirović napisao kanon i nazvao ga „Kanon Presvetoj Bogorodici Slovesnici“.
• Bunar na Nadelu, po legendi, nastao je u snu bogalja kojem se obratila Sveta Petka i naložila da očisti i ozida bunar pored manastira.
• Zavetujući se Svetoj Petki, on je to učinio i prohodao ostavivši štake pored bunara, a 1890. godine podignuta je kapela Svetoj Petki Trnovoj koja se proslavlja 8. avgusta.