Kako se od gasa pravi struja

Za naftne kompanije obično se vezuje proizvodnja i prodaja goriva, ali je malo poznata činjenica da su mnogi naftaši svoj biznisa preusmerili  i u oblast generisanja  električne energije. Među njima, i domaći NIS koji od 2013, u okviru Bloka Istraživanje i Proizvodnja, proizvodi električnu energiju u malim elektranama iz gasa. Konkretno, reč je o osamnaest gasmotor generatora ukupne snage 14 MW, od kojih su osam mašina kogeneratori, a 10 mašina male elektrane. U ovaj projekat, NIS je uložio više od 20 miliona evra.

Šta je kogeneracija?

Kogeneracija je postupak istovremene proizvodnje električne I toplotne energije. U NIS-ovom slučaju, reč je o gasmotor generatorima koje koriste gas lošeg kvaliteta sa visokim udelom ugljen dioksida i azota, a osnovna namena postrojenja jeste da i ovakav gas iskoriste na najbolji mogući način, proizvodeći električnu i toplotnu energiju. Toplotna energija dobijena u ovim postrojenjima koristi se za potrebe infrastrukture naftnih i gasnih polja, dok se električna energija isporučuje eksternim potrošačima ili se koristi za sopstvene potrebe.

Koje su prednosti kogeneracionih modula? Oni rade na principu pretvaranja gasa u električnu i toplotnu energiju, što predstavlja energetski efikasan i ekološki način proizvodnje. Sa jedne strane, gas koji zbog sadržaja ugljen dioksida i azota nije bio korišćen i spaljivao se na bakljama, sada se upotrebljava za dobijanje električne i toplotne energije čime se povećava efikasnost kompanije. Sa druge strane, iz istog razloga značajno se smanjuje i emisija štetnih gasova u atmosferu, pa time ovaj segment biznisa ima i značajnu ekološku komponentu.

Pored Srbije, NIS je započeo sa eksperimentalnom proizvodnjom električne energije iz gasa i u Rumuniji, na  bušotini Žombolj. Ovo je prvi ekološki projekat koji NIS realizuje van granica Srbije. Osim proizvodnje struje, NIS je ušao i u poslove trgovine električnom energijom, najpre u Srbiji, a prisutan je i na regionalnim tržištima. Kilovate proizvedene na postrojenju na bušotini Žombolj, NIS prodaje na rumunskom tržištu.

U 2022. godini sa partnerima smo započeli proizvodnju električne energije u TE-TO Pančevo. Projekat je vredan 196 miliona evra, a instalisana električna snaga postrojenja je 189 MW. Planirana proizvodnja električne energije na godišnjem nivou iznosi oko 1.400 GWh. Re; je o prvoj gasno-parnoj elektrani u Srbiji namenjenoj za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije sa prirodnim gasom kao gorivom koji je ekološki prihvatljiviji od ostalih fosilnih goriva. U ovoj elektrani, čija je tehnologija trenutno najbolja sa aspekta energetske efikasnosti i ekologije, proizvodi se toplotna energija za potrebe Rafinerije nafte Pančevo, dok se proizvedena električna energija predaje i u elektroenergetski sistem Srbije.

Nastavak zelene agende

Projekat kogeneracije samo je jedna u nizu ekoloških investicija NIS-a koje su usmerene na unapređenje  zaštite životne sredine kao i održivo korišćenje prirodnih resursa. Između ostalog, NIS je kod Elemira 2016. godine pustio u rad Aminsko postrojenje u koje je uloženo više od 30 miliona evra. Rad ovog savremenog postrojenja omogućava povećanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa, putem izdvajanja ugljen dioksida i drugih gasnih primesa, dok istovremeno doprinosi i povećanju obima proizvodnje gasa. Ovaj projekat ima i značajnu ekološku komponentu, jer način prerade u ovom postrojenju je takav da u potpunosti sprečava dospevanje ugljen dioksida u atmosferu i samim tim, doprinosi smanjenju efekta „staklene bašte“.

Kako navode u NIS-u, zelena agenda sastavni je deo strateškog razvoja kompanije, pa samim tim i prilikom realizacije svakog biznis projekata ekološki aspekt ostaje primaran, u svim njegovim fazama:

„Kada je pre dve godine pušteno u rad postrojenje „Duboka prerada“ u pančevačkoj rafineriji, činjenica je da su se svi složili da je prerada nafte u našem prerađivačkom kompleksu postala „zelenija“. Zašto? Pored biznisa efekata,  ovaj projekat, čija je vrednost veća od 300 miliona evra,  doneo je i brojne ekološke koristi. Reč je, pre svega, o prestanku proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora i smanjenju emisija gasova i praškastih materija u vazduh“, navode u NIS-u i dodaju da pored mnogobrojnih ekoloških projekata koji su realizovani tokom prethodne decenije, ostaju posvećeni nastavku ulaganja u zaštitu životne sredine kao i realizaciji „zelene agende“ kako bi na taj način doprineli  poboljšanju ekološke slike cele Srbije.   Takođe podsećaju  da su u ekološke projekte i biznis inicijative koje su dale značajne efekte na unapređenje ekološke slike u našoj zemlji od 2009. godine uložili čak 900 miliona evra, od čega je u „čisto“ ekološke inicijative investirano oko 130 miliona.